Anegdote i zanimljivosti

Saša

Aleksandar Petrović  je dobio nadimak Saša još od rodjenja. U njegovoj porodici nikada ga niko nije zvao Aleksandar. Međuim, on je držao do svog krštenog imena Alexandre koje je dobio na rođenju u Parizu ali kasnije je preveden : Aleksandar. Sve svoje filmove i tekstove potpisivao je  isključivo Aleksandar Petrović.

Njegova porodica ga je uvek zvala Saša i nije imao ništa protiv da ga i drugi tako zovu. Imao je još jedan nadimak iz mladalačkog doba koji su mu dali njegovi drugovi sa Slavije i iz plivačkog kluba (bio je vaterpolo golman u klubu « Partizan ») ali taj nadimak nije bio dugog veka. Zvali su ga Sule.

Samo ipak:

nije vazno ime, vec delo

Aleksandar Saša Petrović - 1931. do 1967.

Aleksandar Saša Petrović - 1931. do 1967.

 

Kako sam pronašao pesmu

Đelem Đelem

Odlomak iz knjige : « Sve moje ljubavi slepi periskopi » Aleksandar Petrović, Izdanje Prometej

Tokom snimanja svog dokumentarnog filma « Zapisnik » Aleksandar Petrović se našao u Somboru.

« Ulazili smo u kafanu, a sa podijuma, kroz dim, prezirući galamu, kroz otvorena vrata u noć, leteli su zvuci buduće ciganske himne, pesme Đelem, Đelem… Jer pesma Đelem, Đelem… jeste pesma čIka Mikajla Lakatoša…

U somborskoj kafani pronašao sam ram za moj kritički žurnal broj 1 : puteve – drumove, razume se… Jer pesma Đelem, Đelem…ne samo da muzički sugeriše osećaj letenja i putovanja, već su joj i reči posvećene putovanju (Putujem, putujem, itd.). A stoji činjenica da je u Jugoslaviji od 1945 do 1963 izgrađeno dvanaest hiljada kilometara asfaltnih drumova…Ja sam, dakle, uokvirio one tri crne mrlje farovima duž novih YU drumova, a pesma Đelem, Đelem…, postavljena kao muzička pratnja, dala je tim drumovima krila…

Ništa mi, međutim, nije vredelo…Komunistički cenzori su bili totalno nemuzikalni : drugi broj mog « kritičkog žurnala » nikada se nije pojavio…

Ali sam i ja njih zeznuo : Đelem, Đelem…sam stavio u film Tri i u Skupljače perja…

I čika Mikajla – on se u oba ta filma pojavio kao glumac – i Oliverče, koja je Đelem, Đelem…sjajno pevala u Olimpiji, mnogo bolje od Tereze Kesovije, koja je inače, moja omiljena pevačica.

Čika Mikajlo je odavno umro…

Pokoj mu duši… » A.P.

Pesma je imala planetarni uspeh. Kad god bi Alekasandar Petrović ušao u kafanu u kojoj je svirao ciganski orkestar (čak i u Parizu i Njujorku), Cigani bi ga prepoznali i odmah pevali  Đelem, Đelem. Tolikom uspehu pesme sigurno je doprinela i Olivera Vučo (sada Olivera Katarina). U filmu Skupljači perja  je igrala kafansku pevačicu. Njen glas je oduševio Bruno Kokatriksa (Bruno Cocatrix) vlasnika čuvene pariske dvorane Olimpija i angažovao je. Bila je senzacija, o njoj se pisalo na prvim stranicama novina. Pevala je uzastopnih 72 dana !

Ubrzo, po izlasku filma, Cigani su odlučil da će im pesma Đelem, Đelem biti himna.


Saša je voleo da kaže da je « baksuz » :

Nagrada u Kanu i Oskar

Film Skupljači perja  je bio selekcioniran za kanski filmski festival.

Oko nagrade koju je dobio film, bilo je mnogo priča. Najpopularnija je da je Ratko Dažević (Direktor Avala filma – producent filma Skupljači perja) pre dodeljivanja nagrade, prodao film Karlu Pontiju kako bi ovaj obezbedio Zlatnu palmu Antonionijevom filmu Blow-Up, čiji je on bio producent.

Međutim, žiri je već bio rešio da Zlatnu palmu da filmu Skupljači perja. Klod Leluš (Claude Lelouche) predsednik žirija se oduševio filmom. Predosetio je veliki komercijalni uspeh za njegovo distributersko preduzeće « Films 13 » i otkupio sva distributerska prava.

Naravno, pronađeno je rešenje. Prvi put u istoriji kanskog festivala izmislili su prestižnu nagradu Velika Specijalna Nagrada Žirija (Grand prix spécial du jury) koju su dodelili filmu Skupljači perja Aleksandra Petrovića i filmu Accident Žozefa Lozea (Joseph Losey). Svi su bili zadovoljni. Saša takođe, dobio je i visoko cenjenu nagradu međunarodne filmske kritike FIPRESCI za najbolji film 1967 godine.

Za Jugoslavenski film te dve nagrade su bile garancija za uspeh u svetu.

« Vlasti je, svakako, dobro došao uspeh jugoslovenskog i mog filma u Kanu. Atmosfera je bila euforična, a štampa je uspeh tretirala kao da smo osvojili prvenstvo sveta u fudbalu ». A.P.

 

Dodeljivanje Oskara

Film Skupljači perja  je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film 1968 godine.

Prilikom svečane ceremonije dodele Oskara u Holivudu početkom 1969 godine, Sašu su smestili da sedi za stolom sa predsednikom Filmske Akademije Gregori Pekom (Gegory Peck) i njegovom suprugom. U trenutku dodele Oskara za najbolji strani film, čulo se ime Aleksandar Petrović. Ustao je, i krenuo ka estradi. Međutim, odmah zatim Saša je čuo da je Oskar dodeljen filmu Strogo kontrolisani vozovi Jirži Mencla iz Čehoslovačke koji ustaje sa drugog stola. U sali nastaje zbunjenost praćena izvinjenjem. Oskara je dobio  Jirži Mencel. Amerika je pokazala da osuđuje ulazak ruskih tenkova u Prag i rusku okupaciju Čehoslovačke.  Gregori Pek je Saši objasnio  da je lista pobednika bila odavno rešena, da je Saša imao najviše glasova ali, « ali je strana politika Americi važnija od filma. »


Film Skupljači perja menja naziv

Engleski naziv za film I even met happy Gypsies i francuski J’ai même rencontré des Tziganes heureux je u stvari doslovni prevod jednog od stihova noseće pesme Đelem, Đelem : Maladilem šukule romeja - sreo sam čak i srećne cigane. 


Samo dva puta sam se susreo sa Titom

List Pogled

6 decembar 1990: 

Netačna je pretpostavka da je Broz bio čovek ograničene pameti. On je, u svakom slučaju, bio ličnost ograničene kulture i jedne « falš » civilizacije, ali je jako lukav čovek. Ono što se zove « seljački bistrać ».

Broz, povodom uspeha mog filma organizuje 1967 godine na Brionima prijem, posvećen delegaciji filmskih radnika. Nije nas čak primio ni na Brionima, nego na Vangi što je po protokolu predstavljalo posebnu čast. Zadržali smo se kod njega od tri po-podne do jedanest sati uveče. Pokazao nam je čak i svoju spavaću sobu i bio jako, ljubazan sa nama.Svima je dao do znanja da svi treba da pomognemo da se posle Skupljača perja napravi Bitka na Neretvi i Sutjeska. Povela se čak i zanimljiva debata : da li je bolje da Tita igra Ričard Barton ili Kirk Daglas
Samo dva puta sam se susreo sa njim. Tamo na Brionima smo čak i nešto malo razgovarali. Više sam razgovarao sa Jovankom Broz, koja ja na mene ostavila utisak inteligentne, otvorene žene mada je bilo malo vremena za merodavan sud. A u « Zagorskoj kleti », koju je Tito imao na Brionima, došlo je i do vrlo neprijatne replike.

Naime, u jednom trenutku sam ga zapitao : « Druže predsedniče, da li nešto może da se učini za ove naše Cigane ? » Pritom sam mislio na njihov socijalni položaj. Na to me je on, pošto sam sedeo dole duboko u pozadini, mrko pogledao i rekao : »A šta hoćeš time da kažeš ? » Moram da kažem da je u tom trenutku nastala vrlo neprijatna tišina, neprijatna za mene i sve prisutne. Zavladao je tajac. U poslednjem času me je spasao Fadil Hadžić, koji je napravio neku šalu na račun Cigana i razgovor je skrenuo na drugu stranu…

          Ja se i danas sećam tih strašnih, vodenih očiju Brozovih. Neću preterati ako kažem da su to bile strašne oči, plave i prazne kao da su plivale u nekoj tečnosti. Istovremeno se, ispod tih ledenih čeličnih očiju nazirao izuzetno šarmantan osmeh koji sam video jedino kod Čaplina i kod Krleže.

          Posle toga sam se sa Titom sreo još jedan put. Kasnio sam na neki sastanak u predsedništvu i dok sam trčao, uz stepenice, pogledi su nam se sreli. Pogledao me je nadmeno, sa visine onim istim strašnim očima i to je sve. »

 

Još jedno sećanje na razgovor sa Titom na Brionima

Sve moje ljubavi – slepi pariskopi Aleksandar Petrović

zdanje Prometej

Odlomak iz knjige: U poseti Josipu Brozu

Te godine jugoslovenski film je nagrađen Grand Prix-jem u Kanu…

Nacija se uzbudila kao da smo osvojili prvenstvo sveta u fudbalu…

“Pa, dobro, Petroviću... Za kol’ko ste novca taj svoj lepi film prodali Americi?” - zapitao je te večeri Broz.

“Za pedeset hiljada dolara, druže predsedniče” - odgovorio je Petrović.

“Malo...” zaključio je predsednik, a Petrović se, u sebi, sa predsednikom složio.


Upitnik 1968 godina :

Upitnik popunio Aleksandar Petrović

 

LIČNA KARTA

Ime i prezime: Aleksandar Petrović

Datum, godina i mesto rođenja: 14. Januar 1929. Pariz

Težina: 94 kg

Visina: 176cm

Kosa: Smeđa

Oči: Smeđe

Porodična situacija: Oženjen

Adresa: Udruženje filmskih radnika, Beograda, Terazije 26

 

UKUS

Omiljeno doba dana: Jutro;Veče – kad sam potpuno sam i kad radim

Dan, mesec i godišnje doba: Septembar u Beogradu

Slovo: D

Metal: Čelik

Životinja: Pas i zec

Ptica: Lasta

Strani grad: Pariz

Strana zemlja: Francuska

Stil: Kažu da ga imam

Istorijska ličnost: Neznani junak

Filozof: Anri Bergson, Brana Petronijević

Pesnik: Garsija Lorka, Tin Ujević, Dušan Matić

Stih: ”Među javom i međ snom”

Romansijer: Dostojevski

Slikar: Bogoljub Jovanović, Grinevald

Slika: Pieta iz Avinjona, Bobini mađioničari

Kompozitor: Bah, Monteverdi, Mocart

Pevač: Miroslav Čangalović

Pevačica: Sara Von

Ansambl: Ciganski orkestar iz somborskog hotela

Ploča: Pasia po Mateji Johana Sebastijana Baha

Dirigent: Karl Rig

Režiser: Svaki koji napravi dobar film

Film: Antonijeva “Avantura” I Bunjuelova “Viridiana”

Pozorišna predstava: ”Troil i Kresida” u izvođenju teatra iz Bukurešta

Strani glumac:/

Strana glumica: Svako ko napravi dobru ulogu

Domaći glumac:/

Domaća glumica:/

Kralj smeha: Mija Aleksić

Sportist: Kasijus Klej

Vaš tip žene: Moja supruga

Kud ste sve putovali: Reći ću vam ako ste spremni da za ovaj upitnik date još jednu stranu u vašem listu

Najbolji prijatelj: Aleksandar Petrović, Opreznost, Smelost

 

PRIVATNI ŽIVOT

Stepen obrazovanja: Filozofski fakultet

Strani jezici: Francuski i Čehoslovački

Kola: ”Taunus 17 M”

Sport: Plivanje u moru

Igra: Ne smem da kažem

Dokolica: To prvi put čujem. Šta je to?

Odmor: Na moru

Ležete li kasno: Oko ponoći

Ustajete li rano: Oko7.30

Jeste li sujeverni: Jesam, ponekad

Kolekcije: Nagrade na filmskim festivalima

Karakter: To pitanje postavite mojim saradnicima i mojoj supruzi

Mane: Impulsivnost, Sujeta

Šta vas uzbuđuje: Zloba, laž, lenjost

Šta vas nervira: Mnogo štošta, najviše egocentričnost

Čega se plašite: Baba-Roge i lošeg filma

Jelo: Ćevapčići i burek

Piće: Voda, i to – hladna

Alkohol: Viski sa dosta leda

Voće: Samo da je sveže i dobro

Slatkiši: Dobar sladoled

 

KARIJERA

Filmovi:”Let nad močvarom”, “Petar Dobrović”, “Putevi”, “Rat ratu”, “Zapisnik”, “Sabori”, “Dvoje”, “Dani”, “Tri”, ‘Skuplači perja”

Nagrade: ”Zlatna arena” u Puli, Oktobarska nagrada, Sedmojulska nagrada, Prva glavna nagrada u Karlovim Varima, Nominacija za “Oskara”, Gran pri žirija i nagrada kritike u Kanu. ( Ovo su samo važnije nagrade koje sam dobio za svoja filmska ostvarenja )

Mesečni prihod: Mnogo manji nego što pretpostavljate

Najveća želja: Vezana je za moju porodicu

Najveće zadovoljstvo u profesiji: Kad sam ja lično sasvim siguran da sam nešto dobro napravio.

 

Od 1995 godine, glavna nagrada Festivala Autorskog Filma (FAF) u Beogradu nosi ime
Aleksandar Saša Petrović.