Skupljači perja

skupljaci_perja_sr_poster"Bože, ako mi podariš još jedan život posle smrti,

 dopusti da budem Ciganin.

 Dopusti da sam izaberem jedan od puteva:

Put radosti koji će od mene Načiniti srećnog čoveka,

ili put smrti u susret sa tobom."

Aleksandar Petrović

To je prvi film koji tretira položaj Roma u društvu i otkriva njihov život. To je takođe prvi film u kojem Romi govore svojim jezikom. Većinu uloga su interpretirali  autentični Romi. To je njihov film. Aleksandar Petrović «slika» bogatom paletom njihov život (njegov prvi film u koloru) « Pred nama je jedna opora zemlja, Vojvodina, i u njoj opori i opojni ljudi Cigani. I mi smo odmah u vlasti te ekstatične, bujne i strastvene rapsodije u kojoj naporedo žive jedan Šagal i jedan Konjović, u kojoj se humor preobražava u dramu, drama u poeziju, poezija u neku ogromnu čežnju, i prkos i pobunu i izazov sudbini i ljudskoj predestiniranosti.» Mića Milošević, «Borba» 21.6.1967

Producent Avala film, Beograd, 1967. god.
Scenario: Aleksandar Petrović
Reditelj: Aleksandar Petrović
Scenograf: Veljko Despotović
Direktor fotografije: Tomislav Pinter
Umetnički Direktor: Nikola Rajić
Produkcija: Veljko Despotović
Montaža: Mirjana Mitić
Muzika: "Rino" (Olivera Vučo)
"Niška Banja" (Olivera Vučo)
"Nu, Nu" (Olivera Vučo)
"Đelem, Đelem" (Olivera Vučo)
Izbor muzike: Aleksandar Petrović
Uloge: Bekim Fehmiu, Olivera Vučo, Velimir Bata Živojinović, Gordana Jovanović, Mija Aleksić, Rahela Ferari, Severin Bijelić, Etelka Filipovski, Milorad Jovanović, Milivoje Đorđević

 

 

Foto galerija:

Foto Galerija

skupljaci perjaskupljaci perja 29 skupljaci perja 5 skupljaci perja 23 skupljavi perja 15 skupljaci perja 20  skupljaci perja 9 skupljaci perja 28 skupljaci perja 19 skupljaci perja 10 skupljaci perja 18 skupljaci perja 1 skupljaci perja 8 skupljaci perja 26 SkupljaciPerja2 skupljaci perja_27 skupljaci perja 25 skupljaci perja 12 skupljaci perja 11 skupljaci perja aleksadar petrovic 

Avala film press book

Press Book Avala Film za festival u Kanu 1967. god.

skupljaci perja_41 skupljaci perja_1 skupljaci perja_111 skupljaci perja_2 skupljaci perja_3 skupljaci perja_4skupljaci perja_5 skupljaci perja_6 Skupljaci perja_7 skupljaci perja_8 skupljaci perja_9 skupljaci perja_10 skupljaci perja_11 skupljaci perja_12 skupljaci perja_13 skupljaci perja_14 skupljaci perja_15 skupljaci perja_16 skupljaci perja_17 skupljaci perja_18 skupljaci perja_19 skupljaci perja_20 skupljaci perja_21 skupljaci perja_22  skupljaci perja23 skupljaci perja_24 skupljaci perja_25 skupljaci perja_26

 

Video Galerija:

Pogledaj
 
 

Sinopsis:

skupljaci perja1Film je vrhunska poetska priča o Belom Bori (Bekim Fehmiu) skupljaču perja. Oženjen sa ženom starijom od njega, što nije redak običaj kod Cigana, često je odsutan od svoje trošne kuće pune bučne dece i neprekidne svađe. Na putu kojim ga vodi njegov posao, sreće lepu Cigančicu Tisu (Gordana Jovanović). Divlja lutalica koja izbegava svoj dom i svog grubog i agresivnog očuha Mirtu (Velimir Bata Zivojinović ). Bora i Mirta su rivali kako u poslu tako i kod Tise. Podelili su sela gde kupuju guščije perje i vode računa da poštuju dogovor. Obojica drže do Tise i Mirta rešava svoj problem što ženi Tisu za dvanaestogodišnjeg dečaka, nadajući se da će je tako zadržati za sebe. Tisa isteruje dečaka iz kuće. Bora, posle mnogih teškoća uspeva da pridobije Tisu. U manastiru ih pop Pavle (Mija Aleksić) venčava. Tisa živi neko vreme sa Borinom porodicom a Bora i dalje putuje svojim poslom. Ne našavši svoju sreću u novom životu, po savetu Borine žene, beži u Beograd. Nada se da će postati kafanska pevačica kao Lenče (Olivera Vučo), ali može da bira: ili da peva na ulici ili da se prostituiše. Razočarana i obeshrabrena vraća se Mirti. Bora odlazi kod Mirte i ubija ga. Telo baca u vodu pod led. Prošlo je nekoliko meseci, došlo je proleće. Smrt Ciganina nema velikog značaja. Bora je mogao mirno da provede zimu sa svojima. Ali led se istopio i Mirtin leš je pronađen. Vlast je povela istragu. Jednog dana, Bora napušta svoju kuću i nestaje u toj surovoj beskrajnoj ravnici koja je čak i lepa u svojoj grozoti.

Aleksandar Saša Petrović, Bekim Fehmiju I Olivera Vučo snimaju “Skupljače perja” (1967) 

Yugopapir PDF

skupljaci1

Nagrade i festivali:

  • Nominacija za nagradu Oskar

    Nominacija za nagradu Oskar

    XIV Filmski festival u Puli, 1967: Velika Zlatna arena za najbolji film godine
  • XIV Filmski festival u Puli, 1967: Zlatna arena za režiju
  • XX Filmski festival u Kanu, 1967: Specijalna Velika nagrada glavnog žirija
  • XX Filmski festival u Kanu, 1967: Nominacija za režiju
  • XX Filmski festival u Kanu, 1967:  FIPRESCI – nagrada međunarodne filmske kritike
  • X Internacionalni festival festivala u Akapulku, 14 do 26.11.1967. Kabeca de Palenka
  • Nominacija za nagradu Oskar 1968. Oskar za najbolji film na stranom jeziku za 1967. godinu
  • Plaketa  finskog  Udruženja  filmskih  umetnika, producenata i kritičara AURA za strani film u 1968. godini.
  • U konkurenciji za nagradu – Zlatni Globus (Golden Globe dodeljuje udruženje kritičara i stranih novinara) u užem izboru - Holivud, februar 1969.
  • Nominacija « Hollywood Foreign Press Association » za najbolji strani film, 1968.
  • skupljaci perja

    Virna Lizi predaje nagradu Aleksandru Petroviću

    Nagrada čehoslovačke filmske kritike za najbolji film godine, 1969. 
  • IV Filmski Festival u New York-u, septembar 1966.
  • Internacionalni filmski festival u Montrealu, 04 – 18.08.1967.
  • Filmski festival u San Dijegu, novembar 1967.
  • Festival festivala u San Francisku, 1967.
  • Letnji festival u Martinjiu, juli 1969.
  • Festival – Film i ljudska prava, Čikago 1980.
  • Centre Georges Pompidou, Paris, Le Cinéma yougoslave (Jugoslovenski film), 1986.
  • V Festival filma i kulture Mediterana (u okviru koga je prikazana retrospektiva jugoslovenskog filma), Bastia – Korzika, 21 – 28.10.1989.
  • Festival dokumentarnih filmova u Renu, 17. – 22.11.1992. (Poseban program).
  • IV Internacionalni festival avanturističkih knjiga i putovanja u Saint Malo-u, (Festival international du livre et du film Etonnants Voyageurs à Saint Malo), 20. – 23.05.1993.
  • XII Festival filmova i muzike sveta u Ženevi, oktobar 1996.
  • Festival l’Europe autour de l’Europe

    Festival l’Europe autour de l’Europe

    IV Festival de La Roulotte, Chambéry (Festival Čerge, Šamberi– 27.1 – 10.2.2006
  • Festival Bretagne et Cinèma, Douarnenez (Bretanja i film, Duarnenez) – 2006.
  • Festival l’Europe autour de l’Europe Normandie Evreux- Festival Evropa oko Evrope Normandija Evre - mart 2007. 
  • Internacionalni Filmski Festival Cinema City, Novi Sad, 2009. – Omaž domaćem autoru Aleksandru Saši Petroviću
  • 36e Festival de cinéma de Douarnenez, Gouel ar Filmoù, Roms, Tziganess et Voyageurs 23/31 août 2013
U anketi sprovedenoj 1979. godine od strane Instituta za film među jugoslovenskim filmskim umetnicima i kritičarima, najboljim filmom u istoriji jugoslovenske kinematografije proglašen je film Aleksandra Petrovića  Skupljači perja.   nagrade

 skupljaci perja poster

Kritike:

… A baš ta ljudska, spontana poezija kojom Petrović govori o tim svjedocima ovog vremena – sadrži u sebi jasno opredeljenje, humano, humanističko, pjesniko – pa i idejno, ako hoćete… Očito snimati film o Ciganima ne znači napraviti ciganski film: u tom slučaju, svaki film o crncima bio bi izrazito mračan film… - Ranko Munitić «Film-novosti» 31/5/1967.

… To je moderan film i formom, ne samo senzibilitetom. Time što sliku, njenu kompoziciju i dramatiku uslovljava strast, osećajni svet junaka, to se tako spontano i vilovito, odvija i sama radnja. Dramaturgiju ne oblikuje nikakva apriorna shema ili pretpostavka o pravilu toka osećanja ličnosti, nego samo osećanje. – Milutin Čolić, «NIN» 21/5/1967.

… Režija nas odmah uvodi u samo srdište događaja, stvarnom i neposrednom slikom života iznenađujuće žestine i poetske snage kroz baladu izatkanu od ljubavi i ljubomore, bola i sudbinske prdodređenosti, u kojoj autentična dokumentarna faktura biva oplemenjena izuzetnom osećajnošću i poetskim doživljajem teme… - Bogdan Kalafatović – «Književne novine» 8/7/1967.

… Još pre što i poslednja slika iščezne sa ekrana, mi ćemo osetiti i shvatiti da su svi ti Petrovićevi junaci u biti svojoj bili i ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama, i da je ta sreća i nesreća, koje su morali da iskuse, sreća i nesreća sviju nas. A to opet u krajnjoj liniji može samo da znči da je pobeda Skupljača perja bila ujedno i ljudska pobeda slobode i poezije. – Mića Mološević «Borba» 21/6/1967.

... Tragovi su ga odveli u vojvodjanska ciganska naselja, stvaralačka intuicija ga je poučila originalnom verodostojnom postupku… Umetanjem detalja sa starih fresko-slikarija ne samo da će na licu mesta, u samom delu, biti proverljiva visoka vrednost primenjene kolor-tehnike nego će se i motivskom koincidencijom, u slobodnoj asocijaciji, svkodnevno dešavanje u ciganskom životu ukazati u dostojanstvenoj vremenskoj projekciji… - Velimir Stojanović «Odjek» 15/9/1967.

Na kanskom festivalu film Sreo sam i srećne cigane (naslov preuzet iz pesme koja prati film) se naprosto nametnuo svojim vrednostima!

«Strana štampa sa vodećim kritičarima jednoglasno je zapazila – elementarno osećanje sveta i potvrdila opšta ubeđenja da je reč o izuzetnom umetničkom ostvarenju koje sublimira sve težnje savremenog filma. To je bio najveći uspeh jednog jugoslovenskog filma na ovom svetskom festivalu… Širli Mak Lejn (Shirley McLaine) u to vreme izuzetno popularna američka glumica i član žirija  izrazila je uprkos embargu i pre objavljivanja zvaničnih nagrada: «Vaš film me je fascinirao. Cigani predstavljaju jedan zaseban svet koji ima svoje određene etičke strane, koji se ponaša sasvim drugačije od takozvanog civilizovanog sveta, i takvi Cigani su u ovom filmu prikazani autentično. Iako ne možemo da se identifikujemo sa njima, iako su oni veoma daleko, mi se veoma prisno osećamo i primamo njihova raspoloženja, težnje i simbole. » Odlomak iz knjige Let nad močvarom  Aleksandar Petrović svojim životom, delom i filmovima – Petar Volk – Institut za film, Prometej.

Mnogi novinari su u Aleksandru Petroviću videli apsolutnog pobednika.

Pier Ažam (Pierre Ajame) iz lista « Les nouvelles litteraires » piše « Film Aleksandra Petrovića Sreo sam i srećne Cigane - to je lepota Remboovih stihova, konvulzivna i nezamisliva. To je lepota munje, lepota groma, žarkog Sunca, lepota frenetičnog življenja. To je autentičnost, to je istina, to su ličnosti pune strasti koje se smeju kao da puca staklo. To je lepota jednog sna odsanjanog glasno. To je blaga i strašna ludost, čarobna lepota ovog filma jeste lepota naše umetnosti i naše strasti. »

Džin Moskovic (Gene Moskowitz), kritičar uglednog lista «Variety», i jedan od najboljih poznavalaca jugoslovenskog filma, napisao je : »Film Skupljači perja  je bogata priča, satkana od života, koja publici ostavlja slobodu da sama zaključuje. Nema u tom filmu ni poruke, ni preterivanja sa folklorom i etčkim problemima. Borba u perju, ciganske pesme, venčanje, svakodnevni život, brige i sloboda zbog koje se sve zaboravlja.»

Mišel Obrijan (Michel Aubriant) je u «Le nouveau Candide» da su Skupljači perja  veliki i lep film. Poetičan, melanholičan, topao, nežan, snažan, duhovit i gorak. Tačan u tonu i detaljima, veličanstveno istinit. Petrović je razumeo dušu Cigana.»

«Film Skuplači perja je eksplozija mladosti, ljubavi, životne radosti. Petrovićevo remek-delo je odavanje najlepše počasti slobodi i ličnosti.» - Anri Šapie (Henri Chapier) «Le Combat»

«Jugoslovenski film Aleksandra Petrovića  Skupljači perja  neverovatan je film sa ličnostima koje poseduju originalnu snagu i moć izražavanja koja se retko vidja na filmu.» Gunter Menten (Gunther Menten) u «Libercher Nachrichten»

skupljaci traka22

Aleksandar Petrović o filmu Skupljači perja:

U razgovoru sa Dragoslavom Adamovićem, urednikom i uglednim kritičarem « Politike », 15.-og maja 1967

«Ja film vidim i doživlljavam kao naročitu logiku nemira; U tom krugu nalazi se možda i definicija filma Sreo sam čak i srćne Cigane. Hteo sam da napravim realističan fantazmagoričan i opor film, film u kome granice između dobra i zla, između stvarnog i nestvarnog, ljubavi i mržnje skoro ne bi postojale. Kada praviš film najvažnije od svega je da umeš da posmatraš bez predubeđenja pravo, mnogostrano lice stvari i ljudi. Činjenica da se radnja moga filma odigrava u ravnici od izuzetnog je značaja. Od ne manjeg značaja je i jesen, pozna, kad sve tone i nestaje. Na taj način ovo delo se u izvesnom smislu na jedan moj raniji dokumentarni film koji se zvao Putevi koji je takođe snimljen u jesen u ravnici. Sreo sam čak i srćne Cigane kao delo nemaju zatvorenu perspektivu. Imaju kraj, ali se taj kraj, mislim, nastavlja. Ovde se sve vrti kao jedno kolo ljubavi. Ali to nije prava ljubav - samo jedan odnos koji je nastao na ivici lutanja i trajanja. Ovo je, dakle, sve drugo nego ljubavni film. A život tih ljudi izuzetno je zanimljiv i čudan. On u sebi ovaploćuje mnoge od nemira sa kojima se svi borimo, samo dok ih mi u većini slučajeva doživljavamo na jedan, rekao bih, više meditativan način, zarobljavajući ih svim mogućim cenzurama, psihološkim i društvenim,oni te svoje i naše nemire spuštaju na nivo života, pa ono što mi mislimo oni žive i ostvaruju.»

Aleksandar Petrović je dodao: «Privukao me je njihov odnos prema životu, Cigani su u večnom nemiru, večito u pokretu, stalno u traženju nečega. Nisam pretendovao da ulazim u etnografske podatke o njima, moju pažnju privukli su njihova vitalnost, dar za muziku, osećajnost, žudnja za lepotom i punim životom i, posebno, njihovo izvanredno razvijeno osećanje za poetsko doživljavanje svega što ih okružuje. Nisam ni pokušavao da budem ekstravagantan, a još manje egzotičan. Svet koji sam naslikao deo je našeg sveta, ako ga ne znamo dobro, ako ga ne primaćujemo, krivica svakako nije do tog sveta. Posebno naglašavam, bez obzira na ambijent, u preživljavanjima mojih junaka ima mnogo grčeva koji ne mimoilaze nikog od nas.»

skupljaci perja 10

Olivera Vučo i Velimir Bata Živojinović

Odlomak iz intervjua Vjesnik u srijedu (Zagreb) 31/12/67

Ovo sada nemojte shvatiti kao napad: slušao sam u krugovima ljudi bliskih filmu da su vaši filmovi siromašni dramaturgijom. Prije nego što je odgovorio, učinio mi se poput vojskovođe koji ne organizira trupe i vrši munjevitu smotru snaga. Rezultat – odgovor je bio mnogo sabraniji:

Meni je teško odgovoriti na opaske jedne grupe kritičara, jer su moji filmovi upućeni celom svetu. Što se "Perjara" tiče, u svetu manje-više nema ozbiljnog lista koji nije nešto o njima doneo. A primedba koju navodite... - ja je prvi put čujem. Hm... Mogu da kažem da mi je ta zamerka dobro došla! Imao sam prilike slušati komentare o tome da je moj film prekomercijalan. Sad pitam ja vas: kako te dve zamerke da se usklade? Ko se iole bavi filmom, svestan je da je jedan od osnovnih faktora za popularnost filma precizna, jasno iscrtana dramaturgija, ono što se zove dramaturgijom holivudskog tipa. Takve dramaturgije kod mene nema i za mene najdragoceniji uspeh "Perjara" jeste u tome što je taj uspeh postignut van kanona i van šema komercijalnog filma. Postoji u mojem filmu, znate, jedna drukčija dramaturgija, dramaturgija na poetskom planu, dramaturgija poetske organizacije ideje.

A što mislite, kad vam zamjeraju da ste "Sakupljačima perja" više pogodili ukus francuske nego jugoslovenske publike?

Znate, nakon Pulskog festivala postojalo je mšljenje: da vidimo kad taj film dođe u Zagreb, u jedan drugačji mentalitet, hoće li tada uspeti? Meni je posebno drago što je film uspeo i u Zagrebu, što se osetilo da je naš mentalitet zajednički i da ovakva mišljenja po strani... Znate, ovo možda nema mnogo veze s onim što sam govorio do sad, ali mi pada na pamet: iza mnogih sitnonacionalističkih ispada u našoj kulturi ne krije se ništa drugo nego goli karijerizam. Uzmite najvećeg srpskog nacionalistu i ponudite mu da bude šef neke ugledne institucije u Zagrebu. Zaboraviće u tren oka svoj nacionalizam i poleteće glavačke. I obrnuto... No, vratimo se filmu.

Jeste li ikad stajali pred kinom i slušali šta ljudi govore o vašim filmovima?

Jesam i mogu vam reći da je to za mene najveća kritika, što se tiče Perjara.

Znate li što o tom filmu misle cigani?

Upravo to hoću reći! Drugi-treći dan projekcije u beogradskom bioskopu Slavija posle završetka video sam kako iz dvorane izlazi grupica mladića ciganske narodnosti. Budući da su bili Cigani i da su bili mladi, a do njihovog mišljenja bilo mi je zbog oba ova razloga stalo –upitao sam ih: Momci, vredili ovo gledati? Odgovorili su: Dobar je, dobar. Zaslužio je nagrade.

Sad mi je palo na pamet: ako je bilo gnjeva kod izvjesnog dijela kritike i publike onda je to možda i zbog psovki kojima "Perjari" obiluje od početka do kraja. Čistunce ste izbacili iz ležišta. Zar mislite da su oni mogli proveriti stotinjak rečenica poput one: Tko? Ja te za...o? Za...o te tvoj otac kad te napravio, J...o mu ja mater! To naravno ide uz našu publiku, jer se na strani jezik ne da prevesti.

To je možda šteta! Poznato je da se sa našim bogatstvom u tom pogledu može malo ko meriti. Da se to može prevesti, film bi za stranu publiku bio još autentičniji.

skupljaci1

Aleksandar Petrović o Ciganima: 

Sve moje ljubavi slepi periskopi - Aleksandar Petrović

- Izdanje Prometej

Odlomci iz knjige: 

Život cigana u zemljama bivše Jugoslavije

Zašto volim Cigane? Zašto sam im pošao u susret? Od kada pamtim, osećao sam samilost prema malim «invalidima», koji su prosjačili po ulicama Beograda. Bili su prljavi, obučeni u dronjke… Osećao sam samilost prema mladim Cigankama koje su, čućeći na asfaltu sa novoroenčetom u naručju, pružale ruku za milostinju. Ta samilost je bila duboko ukorenjena u meni i vremenom je postajala sve snažnija. Danas je beda u Srbiji veća nego ikada: 30% Srba nalazi se na ivici gladi. Zbog nedostatka lekova, u duševnim bolnicama bolesnike vezuju, a smrt od neuhranjenosti je česta. Ali, srpski Cigani su najbedniji među bednima. Ciganska deca su već sa četiri ili pet godina izbačena na ulice. Peru prozore na automobilima koji stoje pred crvenim svetlom. Za tu uslugu dobijaju po neki dinar. Uprkos tome, spremni su na smeh i šalu…

U dnu krupnih crnih očiju ove dece vetra i bede, pokušavam da čitam tajnu njihovog porekla. Niko nezna odakle su došli Cigani, ali oni jesu narod u pravom smislu te reči. Njima me je približilo njihovo nepresušno osećanje za slobodu i muziku. Poželeo sam da napravim film o narodu Roma… Tako je nastao film Skupljači perja koji se u Francuskoj zove Sreo sam čak i srećne Cigane.

skupljaci perja 11

… Cigani kreče u belo unutrašnjost svojih kućica. Srbi vole da dekorišu unutrašnje zidove svojih kuća. Ali su zato fasade ciganskih kuća ukrašene živim bojama i crtežima punim mašte. Te kućice kao da su izašle iz bajke… Život koji se u njima vodi nema ničeg romantičnog.

… Ciganska mitologija, koja se iz veka u vek usmeno prenosi, veoma je bogata simbolikom, a ciganska poezija je poezija fantastike, sirealistička kao što su sirealistički snovi.

skupljaci perja 12

… U Baĉkoj, na obali Dunava, nalazi se selo Deronje. Deo stanovnika su Srbi, ostali Cigani. Nema nijedne porodice Cigana u Deronjama čiji bar jedan član nije u nekom ciganskom orkestru. Tako su dva čuvena virtouza, violinista Toša i kontrabasista Đoka, iz Deronja. Đoka je u Deronjama imao tako malu kuću da se i sada pitam kako je mogao da u toj kućici smesti i svoj kontrabas… Đoka je tragično umro pre desetak godina. Legao pijan na železničke šine, zajedno sa svojim kontrabasom. Voz je prošao i smrskao i Đoku i njegov kontrabas (fotografija ispod).

skupljaci perja 13

U Srbiji postoje čitave porodice Cigana muzičara. Jedna od najpoznatijih je porodica Lakatoš čija jedna grana živi u Mađarskoj, a druga u Srbiji. Susreo sam Mikajla Lakatoša u seocetu izgubljenom na severu Srbije. Pevao je tada jednu od svojih pesama, Đelem, Đelem. Ta pesma koju je otkrio moj film Skupljači perja, postala je kasnije, himna ciganskog naroda:

skupljaci perja 14

Olivera Vučo i Bektim Fehmiu

« Lutao sam drumovima bez kraja,

Sreo sam čak i srećne Cigane,

Oj Cigani, oj ljudi… »

Na ciganskom jeziku, reč Rom znači Ciganin, a istovrameno znači i Čovek. Svako ko nije Ciganin zove se «gadžo», to jest stranac.

Ljubav prema slobodi

Manje vezani od drugih ljudi za lične interese, ili, ako hoćete, manje «racionalni», jer preziru da razmišljaju o dugoročnijim posledicama svojih postupaka, meni se čini da su Cigani osetljiviji nego ostali ljudi na lepotu i patnje sveta i da su, viśe nego mi ostali, predodređeni za nesreću, jer lakše podležu zovu zla – ako se to tako zove – koje svako od nas nosi u sebi.

Oni su za mene najtanstveniji narod u istoriji, neuhvatljivi kao vetar, tajanstveni kao vatra i voda. Oni su vrači sposobni da rekreiraju svet u kristalnoj kugli.

Postoji u životu jedna fundamentalna kontradikcija: smisao čovečanstva nalazi se u slobodi; međutim čovek ne može biti slobodan… Moji Skupljači perja su zato skupljači imaginarnih sloboda u jednom neslobodnom svetu koji ne vredi ni optuživati ni braniti… Napravio sam film o ljudskoj slobodi… Pokušao sam pokazati veze između slobode i poezije.

Izgubili smo Boga i nalazimo se u praznini, izvrnute glave… A.P.

SKUPLJACI2

Anegdota:

Dodeljivanje Oskara

Film Skupljači perja je bio nominovan za Oskara za najbolji film na stranom jeziku za 1967. godinu.

Nominacija za nagradu Oskar

Prilikom svečane ceremonije dodele Oskara u Holivudu 10og aprila 1968 godine, Sašu su smestili da sedi za stolom sa predsednikom Filmske Akademije Gregori Pekom (Gegorry Peck) i njegovom suprugom. U trenutku dodele Oskara za najbolji film na stranom jeziku, čulo se ime Aleksandar Petrović. Ustao je, i krenuo ka estradi. Mđutim, odmah zatim Saša je čuo da je Oskar dodeljen filmu Strogo kontrolisani vozovi Jirži Mencla iz Čehoslovačke koji ustaje sa drugog stola. U sali nastaje zbunjenost praćena izvinjenjem. Oskara je dobio Jirži Mencel. Amerika je pokazala da podržava čehoslovačku politiku u pokušaju ostvarenja izvesnih sloboda. Gregori Pek je Saši objasnio da je lista pobednika bila odavno rešena, da je Saša imao najviše glasova ali, «ali je strana politika Americi važnija od filma.» SKUPLJACI2

Zabrinutost za očuvanje filmskog stvaralaštva Aleksandra Petrovića

Celokupno filmsko stvaralaštvo Aleksandra Petrovića ne odgovara više nikakvim standardima prikazivanja na filmskom ekranu. Kopije su u alarmantnom stanju propadanja i kao takve se ne mogu iznajmljivati za prikazivanje. To je odgovor koji dobijaju strani distributri i organizatori festivala od kinoteke, koja poseduje sve filmove Aleksandra Petrovića, i sumnjajući u verodostojnost istog, mole porodicu Aleksandra Petrovića da im pomogne. Kinoteka je pre izvesnog vremena krenula sa obnavljanjem svih filmova nacionalne produkcije koje poseduje, ali nažalost, "po azbučnom redu prezimena režisera". To je odgovor koji je dobila sestra Aleksandra Petrovića kada je postavila pitanje obnove bratovljevih filmova (tada je bilo aktuelno ime Soje Jovanović). Od tada je kinoteka, verovatno, radila ubrzano, ili je , promenila politiku obnavljanja filmova jer su Skupljači perja obnovljeni i kao takvi prikazani u kinoteci, 29og maja 2012 godine, na specijalnoj prestavi u znak «Sećanja na triumf Skupljača perja u Kanu 1967 godine.»

Nažalost, ni posle godinu od dana obnove filma, film se ne može prikazivati u inostranstvu jer tu jedinu kopiju treba umnožiti i ubaciti titlove na stranom jeziku śto zahteva velike troškove. Zainteresovani sinefili će i dalje gledati na youtubu loše kopirane inserte filma.

Od 1995 godine, glavna nagrada Festivala Autorskog Filma (FAF) u Beogradu nosi ime
Aleksandar Saša Petrović.