«Pretstavnik novog jugoslovenskog filma»
Daniel Goulding
Strana štampa je ocenila film “Dani” zajedno sa filmom “Dvoje” kao jedne od prvih intimističkih filmova koji nisu bili propagandni.
Producent: | Avala film, Beograd, 1963. god. |
Scenario: | Aleksandar Petrović, Bora Ćosić, Dušan Matić, Dušan Stojanović |
Reditelj: | Aleksandar Petrović |
Scenograf: | Nikola Rajić |
Direktor fotografije: | Aleksandar Petković |
Produkcija: | Veljko Despotović |
Montaža: | Mirjana Mitić |
Muzika: | Vasilije Belošević |
Uloge: | Olga Vujadinović, Ljubiša Samardžić, Tatjana Lukijanova |
Sinopsis:
Susret između mladog muškarca i udate žene. Provodeći zajedno jedno popodne, pokušavaju da nađu nov životni smisao. Položaj čovaka u spoljnom svetu.
«Film Dani posvećen je prolaznosti života i daje slike o magiji ljubavi, koja, iako i ona prolazna, (materijalisti smo ipak, zar ne?) ima u sebi jednu komponentu transcendantne lepote, jer je to karika koja čoveka spaja sa večnošću.» A.P.
Nagrade i festivali:
|
Kritike:
«Film Dani, ma šta o njemu bilo napisano ili javno rečeno, nije bio film standardne produkcije. Bilo je razumljivo, i to se očekivalo, da neće biti dobro primljen u širem krugu publike, ali to nije značilo da je film ostavljao nepovoljan utisak, kako se tvrdilo, jer je predstavljao znatno zrelije ostvarenje od drugih dela koja su u to vreme u ovoj sredini favorizovana.
Zbog svega toga Dani su obezbedili sebi mesto u srpskoj produkciji i to pre svega zbog režije koja je filmski izraz svakako obogatila novim elementima. To se naročito ispoljavalo u kompoziciji kadra, veštoj upotrebi prirodnog svetla, čestim izmenama krupnih planova i totala radi intenziteta delovanja, podređivanja svakog detalja strogoj funkcionalnosti slike a lepota izraza stilu čitavog filma.» Knjiga Let nad močvarom – Aleksandar Petrović svojim životom, delom i filmovima – Petar Volk – Institut za film, Prometej
Premijera u Beogradu filma Dani
Odlomci iz knige 1950-1965 Novi film Aleksandar Petrović – Institut za film
KOMUNIST JALOVOST EPIGONSTVA
«… dekadentna atmosfera, onakva kakva je sugerirana ovim filmom, nema i ne može imati snagu umetničke istine. Besciljnost i bezperspektivnost, glavne oznake svake dekadencije, ovde su knjiški nakalemljene na naše ljude i naš grad. Zbog toga iako bi to moglo da izgleda, ovo nije traženje i otkrivanje nečeg novog, ni u żivotu ni u umetnosti.
… U zemlji uzora ovakva realizacija niukom slučaju neće moći da deluje drugačije nego kao banalna melodrama… On će ostati kao primer, praznog jalovog epigonstva.» – Milija Komatina
MLADOST DANI
«Dani su ozbiljan i interesantan film….» Slobodan Novaković
KNJIŽEVNE NOVINE NA STAKLENIM NOGAMA
«… Osnovna teza koju ova konstrukcija nosi gotovo neprekidno se kruni na svojim staklenim nogama i samo pokadšto dopire do gledaočevog sluha, zamućena kao zamrznuto okno na međi realnog života i memljivog kazamata u kome vrve importovane, deformisane senke, Renea, Antonionija, Bunjuela, Joneska i drugih. Petrovićev filmski jezik kultivisan je, doveden do izvesne perfekcije, ali shematski primenjen u ovom filmu na principu učestalog smenjivanja krupnih planova i dalekih visinskih totala. Montažni rezovi namenjeni stimuliranju vizuelnog ritma kod Petrovića pokadkad su vršili psihološke i emocionalne amputacije koje reditelj Petrovićeve kulture i iskustva ne bi smeo sebi da dozvoli, bez obzira na svoju pasioniranu avangardnost.» – Vuk Vučo
RAD Beograd DANI
«Posle višemesečnog najavljivanja, uspešnog reklamiranja i objavljivanja lepo smišnjenih fotografija, na našim ekranima se, najzad, pojavio obećavani film Dani… Na žalost… film se legitimisao nedvosmisleno kao neuspeh i svrstao u najdubioznija i najneuspelija filmska ostvarenja ove proizvodne godine, zajedno sa PEŠČANIM ZAMKOM Boštajna Hladnika. Filmski gledaoci po našim dvoranama su ostali pred filmom hladni, nezainteresovani, čak i revoltirani, dok je veći deo filmske kritike, posle iscrpne analize anatomije ovog filma, dao veoma negativan sud o vrednostima ostvarenja…» Dejan Kosanović
TELEGRAM Zagreb DANI
(…) Ovaj film je neobičan za našu standardnu produkciju. Sigurno je da u širem krugu publike neće naići na veće interesovanje. Ali to nije loš film… Petar Volk
VIDICI Beograd FILMSKA HRONIKA
(…) Upadljivo je primetan, što se tiče domaćeg filma, loš prijem od strane kritike filma Dani Aleksandra Petrovića, uz neobjašnjivu toleranciju mnogih ništarija. Filmu se najviše može zameriti što je film sa «tezom» (iako ne tako ekplicitnom kako je podvlačila naša kritika) ali, očigledno, to isto se može zameriti i Antonioniju, s kim je A. Petrović bio često poređen iako je daleko od Antonionievskog mondenskog sveta; a ta ista kritika dizala je nekad Antonionia u nebo. Film Aleksandra Petrovića nimalo ne zaostaje za Antonionievim filmovima, a očigledno odskače od jugoslovenskog proseka. Zoran Petrović
Strana kritika:
«Petrović ne samo da zna da rešava rasplete, nagomilava «znake», neprekidno pokazuje «drugi izgled stvari», već ima izuzetni prodorni talenat da opiše «praznine», alternative… Ovaj poetični film, poseduje jedan nezaboravni šarm… Pothranjujući oko gledaoca zna da pothrani misao i osećanja… Njegov film nas direktno potresa… Ovde je smrt stalno prisutna.» Gilbert Guez – ARTS
Aleksandar Petrović o filmu Dani
Dani su napravljeni zato da bi se pokazalo koliko je teško biti sam… Nije lako biti čovek, ali to je istovremeno i divno.
Za mene su prostor, predmeti, slika stvari sredstva za ocrtavanje unutrašnjih raspoloženja, crteži psiholoških stanja, slike ljudske duše.
Pejzaž grada nije, dakle, samo slika stvari, on je istovremeno I šifra za odgonetanje ljudi koji su ga stvorili I koji u njemu žive.
Film Dani, posvećen je prolaznosti života i daje slike o magiji ljubavi…
Zato se i poenta ovog filma može razumeti samo ako se shvati dijalektička veza između sekvence na starom beogradskom aerodromu i sekvence rastanka Nine i Dragana. To je jedino ideja ovog filma, a sve drugo je fantazija, nerazumevanje.
Aleksandar Petrović: moje poreklo i film
Na Novom groblju pored jedne male crkvice nalazi se spomenik sa ovalnom emajliranom slikom. Na slici se nalaze likovi moje prababe i moje babe. Prababa drži svoju malu devojčicu od tri meseca u naručju (peminula je kad joj je kći imala tri meseca).
Na spomeniku piše epitaf: majka napustila svoju malu dundu. U toj grobnici su sahranjeni i njeni (prababini) otac i majka, znači moji čukundeda i čukunbaba. Zašto sam to pomenuo? Zato što će se 1962. godine isti takav emajlirani okvir sa slikom pojaviti na jednom grobu na koji dolazi Gina iz filma Dani. Čak sam ja to i iskopirao, malo se igrajući, tu sliku sam stavio na grob njene tetke na koji ona dolazi. Time hoću da kažem da sam ja ipak stari Beograđanin. A.P.