«LET NAD MOČVAROM» Aleksandar Petrović svojim životom, delom i filmovima – Petar Volk – Institut za film, Prometej
odlomak: strana 337 i 338
«Dragoceno svedočenje» gospodina Draška Ređepa me je iznenadilo jer sam ja (Sašina sestra) svakog dana do poslednjeg daha bila u bolnici pored njega i nikada, hvala Bogu, nije imao bolove a nije ih imao ni kada je 10.-og aprila došao iz Beograda u Pariz. Takodje sam sa Sašom svakog dana telefonom iz Pariza razgovarala dok je bio u Beogradu (to nam je bila navika) i tvrdim da nije imao bolove. Imao je ponekad svoje uobičajene migrene ali ne neke druge bolove. Nije otišao u Klinički Centar zbog bolova nego su ga iz kuće, njegova supruga i Dr. Ercegovac (neuro-psihitatar i prijatelj) odveli u Klinički Centar pošto mu je glava pala sedeći za stolom i pošto se srušio.
Tačno je da je dijagnoza bila zabrinjavajuća i da je porodica odlučila da dodje na lečenje u Pariz gde je posle 3 dana operisan u bolnici Lariboazijer (Lariboisiere). Nedelju dana kasnije posle male hiruške intervencije bio je zaražen i dobio je meningitis koji je znatno pomerio lečenje hemo-terapijom koja je davana u bolnici Pitije – Salpetrier (Pitié- Salpetrière) gde je i izdahnuo 20.-og avgusta. Dugo je bio u komi, i u jednom trenutku gde mi se učinilo da je pri svesti, dala sam mu hartiju i olovku i molila da nešto napiše i tada je teško čitljivo ali ipak moguće, napisao «živ li sam?» a ne «hoću da živim».
Eto to je tačna i žalosna priča koju potpisuje njegova sestra Radmila, a ne Jelena kako to piše u knjizi!