O svom odnosu prema religiji

Boro Drašković Odlomak iz životopisa

Večernje novosti od 29.8 do 12.9.1994.
«SAŠA PETROVIĆ – NEUKROTIVI MAJSTOR»
PRAVO NA IRACIONALNO
… Kako ne možemo objasniti odnose među zvezdama i galaksijama, tako se ne mogu objasniti ni odnosi svih osećanja koje ljudski lik nosi u svojoj svesti, koji tu svest formiraju.
Tu, u stvari, dolazimo do ključne stvari, do mog interesovanja za iracionalno.
Ovako mislim odvajkada, u detinjstvu sam još bio svestan da mi niko ne može da objasni večnost. Ali, opet, nisam mogao da dopustim da mi neko oduzme pravo da osećam tu beskonačnost i večnost, dakle, niko ne može da mi oduzme pravo da osećam, iracionalno… Razvijao sam u sebi potrebu za iracionalnim i ona je kulminirala u Skupljačima perja i jedna od stvari zbog kojih Skupljači perja jesu ono što jesu, je baš to da ti ljudi ipak svojim temenom dodiruju iracionalno.

 

Boro Drašković “Film o Filmu” – Prometej

(razgovori vođeni i filmovani tokom snimanja Seoba 1987. godine)
Estetika i iracionalno (citirani odlomak iz knjige vođen u manastiru Krušedol)
PETROVIĆ: šta meni ovde pada na pamet? Meni ovde u prvom redu pada na pamet taj odnos, moj lični, čoveka uopšte, u prvom redu moj lični, prema religiji. Kad kažem religija onda sam, razume se, rekao jednu pomalo starinsku reč. Rekao sam nešto što je kodificirano, nešto što je, sa svih strana, već prokomentarisano i sagledano, a, u stvari, religija za mene znači nešto drugo. Mislim da religija, u stvari znači isto što i – iracionalno.
Te freske iz XVI veka, a preko njih i one barokne iz XVII, XVIII – čudesna svetlost se reflektuje sa zidova, bogatstvo… kad čovek kaže bogatsvo boja to je kao da je rekao «dobar dan». Ali, jedna vrata… tu postoje jedna vrata za ulaz u ono iracionalno.
Ima momenata kada čovek prizna da neke stvari ne mogu da se objasne logikom, matematikom i euklidovom geometrijom…
Tog trenutka ulazi u prostore iracionalnoga i, razume se, s jedne strane je prinuđen da pogne glavu, da prizna da ne može da razume i objasni nešto, a s druge strane, istovremeno, dodiruje nekakve… sfere, u kojima se to ljudsko i to drukčije, što prevazilazi zverinjak – najpotpunije iskazuje, zapravo, jedino iskazuje. Tu u Krušedolu… taj dodir sa oblacima… to Crnjanski opisuje kao plavi krug i u njemu zvezda, beskrajni plavi krug…
Čim je govorio «beskraj» to je – iracionalno, ušao je u to, još kad pomene reč krug i stavi u njega zvezdu, stvarno je dospeo do Boga. E, tu, u Krušedolu, u stvari, meni izgleda da se taj beskrajni, plavi krug, i ne samo jedna zvezda, nego čitavo zvezdano nebo, reflektuje na zidovima crkve.

 

Odlomak iz Poezija kroz brojeve
PETROVIĆ: Mitologoja… religija… umetnost… i slučaj
… Svi su proizvodi ljudske mašte zanimljivi… Međutim, postoji jedna konstanta, jedan teg u čoveku koji stalno preteže: vi kao biće svesti i biće emocija u stanju ste da dosegnete poetske ili racionalne egzaltacije, a to, predpostavljam, nema nikakve veze sa biologijom. To mora da ima još jednu dimenziju koja može da bude paralelna dimenziji koju imaju galaksije. Kako ne možemo objasniti odnose među zvezdama i galaksijama, tako se ne mogu objasniti ni odnosi svih osećanja koje ljudski lik nosi u svojoj svesti, koji tu svest formiraju.

 O slučaju:

… Strah od slučaja je neopravdan… Slučaj u pravom smislu i nije slučaj. «Nikada nikome još cigla nije slučajno pala na glavu».
Mislim da je slučaj jedan od načina na koje Bog sređuje stvar. Ovo je moderno vreme u kome su ljudi uobrazili da su likvidirali boga. Pokušali su da likvidiraju, srećom nisu uspeli, onaj osećaj božanskog koji bi svaki čovek trebalo da nosi u sebi… To je, ustvari, ona aura u koju ulazite kroz stih, to je baš ono za čim teži umetnik…

O katoličanstvu:

NIN Glišić Novembar 1991.
GLIŠIĆ: … Nije li u tom psihološkom ratu protiv Srba jak izvestan elemenat animoziteta katoličke Evrope prema pravoslavlju? Ta teza se često čuje.
PETROVIĆ: Znate, faktor katoličanstva kao negativan faktor u odnosu na Srbiju sigurno da postoji. Naročito faktor militantnog hrvatskog katoličanstva, jer najmilitantnija katoličanstva su hrvatsko i irsko. Ali, to nije presudno. Ne treba se uopšte varati. Nemojte da živimo u iluzijama. Engleska je protestantska zemlja, a Nemačka je poluprotestantska – polukatolička, Mađarska isto. Znate, kontradikcija i sukob između katoličanstva i protestantizma je veće nego između katoličanstva i pravoslavlja, globalno gledano.

Mi imamo tu nesreću, koja je neosporna, da se kroz istoriju na ovom prostoru vodila bitka za osvajanje novih katoličkih prostora, više nego bilo gde u Evropi. I taj je faktor sigurno značajan, ali nije to presudno. Presudne su neke druge stvari i tu ne treba zatvarati oči.

Aleksandar Petrović - fotografija Branko Belić

Aleksandar Petrović – fotografija Branko Belić