Saša
Aleksandar Petrović je dobio nadimak Saša još od rodjenja. U njegovoj porodici nikada ga niko nije zvao Aleksandar. Međuim, on je držao do svog krštenog imena Alexandre koje je dobio na rođenju u Parizu ali kasnije je preveden : Aleksandar. Sve svoje filmove i tekstove potpisivao je isključivo Aleksandar Petrović.
Njegova porodica ga je uvek zvala Saša i nije imao ništa protiv da ga i drugi tako zovu. Imao je još jedan nadimak iz mladalačkog doba koji su mu dali njegovi drugovi sa Slavije i iz plivačkog kluba (bio je vaterpolo golman u klubu « Partizan ») ali taj nadimak nije bio dugog veka. Zvali su ga Sule.
Samo ipak:
Aleksandar Saša Petrović – 1931. do 1967.
Kako sam pronašao pesmu
Đelem Đelem
Odlomak iz knjige : « Sve moje ljubavi slepi periskopi » Aleksandar Petrović, Izdanje Prometej
Tokom snimanja svog dokumentarnog filma « Zapisnik » Aleksandar Petrović se našao u Somboru.
« Ulazili smo u kafanu, a sa podijuma, kroz dim, prezirući galamu, kroz otvorena vrata u noć, leteli su zvuci buduće ciganske himne, pesme Đelem, Đelem… Jer pesma Đelem, Đelem… jeste pesma čIka Mikajla Lakatoša…
U somborskoj kafani pronašao sam ram za moj kritički žurnal broj 1 : puteve – drumove, razume se… Jer pesma Đelem, Đelem…ne samo da muzički sugeriše osećaj letenja i putovanja, već su joj i reči posvećene putovanju (Putujem, putujem, itd.). A stoji činjenica da je u Jugoslaviji od 1945 do 1963 izgrađeno dvanaest hiljada kilometara asfaltnih drumova…Ja sam, dakle, uokvirio one tri crne mrlje farovima duž novih YU drumova, a pesma Đelem, Đelem…, postavljena kao muzička pratnja, dala je tim drumovima krila…
Ništa mi, međutim, nije vredelo…Komunistički cenzori su bili totalno nemuzikalni : drugi broj mog « kritičkog žurnala » nikada se nije pojavio…
Ali sam i ja njih zeznuo : Đelem, Đelem…sam stavio u film Tri i u Skupljače perja…
I čika Mikajla – on se u oba ta filma pojavio kao glumac – i Oliverče, koja je Đelem, Đelem…sjajno pevala u Olimpiji, mnogo bolje od Tereze Kesovije, koja je inače, moja omiljena pevačica.
Čika Mikajlo je odavno umro…
Pokoj mu duši… » A.P.
Pesma je imala planetarni uspeh. Kad god bi Alekasandar Petrović ušao u kafanu u kojoj je svirao ciganski orkestar (čak i u Parizu i Njujorku), Cigani bi ga prepoznali i odmah pevali Đelem, Đelem. Tolikom uspehu pesme sigurno je doprinela i Olivera Vučo (sada Olivera Katarina). U filmu Skupljači perja je igrala kafansku pevačicu. Njen glas je oduševio Bruno Kokatriksa (Bruno Cocatrix) vlasnika čuvene pariske dvorane Olimpija i angažovao je. Bila je senzacija, o njoj se pisalo na prvim stranicama novina. Pevala je uzastopnih 72 dana !
Ubrzo, po izlasku filma, Cigani su odlučil da će im pesma Đelem, Đelem biti himna.
Kan 2016, Lelus
Alain Grasset, 15 maj 2016 Le Parisien
Njegova najgora uspomena.: « Dan kada sam žiriju dao ostavku »
« Godine 1967, bio sam član žirija kojim je predsedavao italijanski reditelj Alessandro Blasetti. Hteo sam. da glasam za »Skupljače perja » Jugoslovena Aleksandra Petrovića. Predsednik Festivala, Robert Favre-Lebret, me je pozvao na ručak i rekao mi da je Palmu obećao Michelangelo Antonioni za Blow-up. Sve je znači bilo udešeno ranije. Tako sam dao ostavku pre većanja žirija.
Naravno, pronađeno je rešenje. Prvi put u istoriji kanskog festivala izmislili su prestižnu nagradu Velika Specijalna Nagrada Žirija (Grand prix spécial du jury) koju su dodelili filmu Skupljači perja Aleksandra Petrovića i filmu Accident Žozefa Lozea (Joseph Losey). Svi su bili zadovoljni. Saša takođe, dobio je i visoko cenjenu nagradu međunarodne filmske kritike FIPRESCI za najbolji film 1967 godine.
Klod Leluš (Claude Lelouche) se oduševio filmom. Predosetio je veliki komercijalni uspeh za njegovo distributersko preduzeće « Films 13 » i otkupio sva distributerska prava.
Za Jugoslavenski film te dve nagrade su bile garancija za uspeh u svetu.
« Vlastima je, svakako, dobro došao uspeh jugoslovenskog i mog filma u Kanu. Atmosfera je bila euforična, a štampa je uspeh tretirala kao da smo osvojili prvenstvo sveta u fudbalu ». A.P.
Saša je voleo da kaže da je « baksuz » :
Nagrada u Kanu i Oskar
Film Skupljači perja je bio selekcioniran za kanski filmski festival. Oko nagrade koju je dobio film, bilo je mnogo priča. Najpopularnija je da je Ratko Dažević (Direktor Avala filma – producent filma Skupljači perja) pre dodeljivanja nagrade, prodao film Karlu Pontiju kako bi ovaj obezbedio Zlatnu Palmu Antonionijevom filmu Blow-Up, čiji je on bio producent. Medjutim prica je bila malo drukcija. Klod Lelus je posle skoro pedeset godina otkrio istinu oko dodeljivanja Zlatne Palme.
Međutim, žiri je već bio rešio da Zlatnu palmu da filmu Skupljači perja. Klod Leluš (Claude Lelouche) predsednik žirija se oduševio filmom. Predosetio je veliki komercijalni uspeh za njegovo distributersko preduzeće « Films 13 » i otkupio sva distributerska prava.
Naravno, pronađeno je rešenje. Prvi put u istoriji kanskog festivala izmislili su prestižnu nagradu Velika Specijalna Nagrada Žirija (Grand prix spécial du jury) koju su dodelili filmu Skupljači perja Aleksandra Petrovića i filmu Accident Žozefa Lozea (Joseph Losey). Svi su bili zadovoljni. Saša takođe, dobio je i visoko cenjenu nagradu međunarodne filmske kritike FIPRESCI za najbolji film 1967 godine.
Za Jugoslavenski film te dve nagrade su bile garancija za uspeh u svetu.
« Vlasti je, svakako, dobro došao uspeh jugoslovenskog i mog filma u Kanu. Atmosfera je bila euforična, a štampa je uspeh tretirala kao da smo osvojili prvenstvo sveta u fudbalu ». A.P.
Dodeljivanje Oskara
Film Skupljači perja je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film 1968 godine.
Prilikom svečane ceremonije dodele Oskara u Holivudu početkom 1969 godine, Sašu su smestili da sedi za stolom sa predsednikom Filmske Akademije Gregori Pekom (Gegory Peck) i njegovom suprugom. U trenutku dodele Oskara za najbolji strani film, čulo se ime Aleksandar Petrović. Ustao je, i krenuo ka estradi. Međutim, odmah zatim Saša je čuo da je Oskar dodeljen filmu Strogo kontrolisani vozovi Jirži Mencla iz Čehoslovačke koji ustaje sa drugog stola. U sali nastaje zbunjenost praćena izvinjenjem. Oskara je dobio Jirži Mencel. Amerika je pokazala da osuđuje ulazak ruskih tenkova u Prag i rusku okupaciju Čehoslovačke. Gregori Pek je Saši objasnio da je lista pobednika bila odavno rešena, da je Saša imao najviše glasova ali, « ali je strana politika Americi važnija od filma. »
Film Skupljači perja menja naziv
Engleski naziv za film I even met happy Gypsies i francuski J’ai même rencontré des Tziganes heureux je u stvari doslovni prevod jednog od stihova noseće pesme Đelem, Đelem : Maladilem šukule romeja – sreo sam čak i srećne cigane.
Samo dva puta sam se susreo sa Titom
List Pogled
6 decembar 1990:
Netačna je pretpostavka da je Broz bio čovek ograničene pameti. On je, u svakom slučaju, bio ličnost ograničene kulture i jedne « falš » civilizacije, ali je jako lukav čovek. Ono što se zove « seljački bistrać ».
Broz, povodom uspeha mog filma organizuje 1967 godine na Brionima prijem, posvećen delegaciji filmskih radnika. Nije nas čak primio ni na Brionima, nego na Vangi što je po protokolu predstavljalo posebnu čast. Zadržali smo se kod njega od tri po-podne do jedanest sati uveče. Pokazao nam je čak i svoju spavaću sobu i bio jako, ljubazan sa nama.Svima je dao do znanja da svi treba da pomognemo da se posle Skupljača perja napravi Bitka na Neretvi i Sutjeska. Povela se čak i zanimljiva debata : da li je bolje da Tita igra Ričard Barton ili Kirk Daglas
Samo dva puta sam se susreo sa njim. Tamo na Brionima smo čak i nešto malo razgovarali. Više sam razgovarao sa Jovankom Broz, koja ja na mene ostavila utisak inteligentne, otvorene žene mada je bilo malo vremena za merodavan sud. A u « Zagorskoj kleti », koju je Tito imao na Brionima, došlo je i do vrlo neprijatne replike.
Naime, u jednom trenutku sam ga zapitao : « Druže predsedniče, da li nešto może da se učini za ove naše Cigane ? » Pritom sam mislio na njihov socijalni položaj. Na to me je on, pošto sam sedeo dole duboko u pozadini, mrko pogledao i rekao : »A šta hoćeš time da kažeš ? » Moram da kažem da je u tom trenutku nastala vrlo neprijatna tišina, neprijatna za mene i sve prisutne. Zavladao je tajac. U poslednjem času me je spasao Fadil Hadžić, koji je napravio neku šalu na račun Cigana i razgovor je skrenuo na drugu stranu…
Ja se i danas sećam tih strašnih, vodenih očiju Brozovih. Neću preterati ako kažem da su to bile strašne oči, plave i prazne kao da su plivale u nekoj tečnosti. Istovremeno se, ispod tih ledenih čeličnih očiju nazirao izuzetno šarmantan osmeh koji sam video jedino kod Čaplina i kod Krleže.
Posle toga sam se sa Titom sreo još jedan put. Kasnio sam na neki sastanak u predsedništvu i dok sam trčao, uz stepenice, pogledi su nam se sreli. Pogledao me je nadmeno, sa visine onim istim strašnim očima i to je sve. »
Još jedno sećanje na razgovor sa Titom na Brionima
Sve moje ljubavi – slepi pariskopi Aleksandar Petrović
zdanje Prometej
Odlomak iz knjige: U poseti Josipu Brozu
Te godine jugoslovenski film je nagrađen Grand Prix-jem u Kanu…
Nacija se uzbudila kao da smo osvojili prvenstvo sveta u fudbalu…
“Pa, dobro, Petroviću… Za kol’ko ste novca taj svoj lepi film prodali Americi?” – zapitao je te večeri Broz.
“Za pedeset hiljada dolara, druže predsedniče” – odgovorio je Petrović.
“Malo…” zaključio je predsednik, a Petrović se, u sebi, sa predsednikom složio.
Upitnik 1968 godina :
Upitnik popunio Aleksandar Petrović
LIČNA KARTA
Ime i prezime: Aleksandar Petrović
Datum, godina i mesto rođenja: 14. Januar 1929. Pariz
Težina: 94 kg
Visina: 176cm
Kosa: Smeđa
Oči: Smeđe
Porodična situacija: Oženjen
Adresa: Udruženje filmskih radnika, Beograda, Terazije 26
UKUS
Omiljeno doba dana: Jutro;Veče – kad sam potpuno sam i kad radim
Dan, mesec i godišnje doba: Septembar u Beogradu
Slovo: D
Metal: Čelik
Životinja: Pas i zec
Ptica: Lasta
Strani grad: Pariz
Strana zemlja: Francuska
Stil: Kažu da ga imam
Istorijska ličnost: Neznani junak
Filozof: Anri Bergson, Brana Petronijević
Pesnik: Garsija Lorka, Tin Ujević, Dušan Matić
Stih: ”Među javom i međ snom”
Romansijer: Dostojevski
Slikar: Bogoljub Jovanović, Grinevald
Slika: Pieta iz Avinjona, Bobini mađioničari
Kompozitor: Bah, Monteverdi, Mocart
Pevač: Miroslav Čangalović
Pevačica: Sara Von
Ansambl: Ciganski orkestar iz somborskog hotela
Ploča: Pasia po Mateji Johana Sebastijana Baha
Dirigent: Karl Rig
Režiser: Svaki koji napravi dobar film
Film: Antonijeva “Avantura” I Bunjuelova “Viridiana”
Pozorišna predstava: ”Troil i Kresida” u izvođenju teatra iz Bukurešta
Strani glumac:/
Strana glumica: Svako ko napravi dobru ulogu
Domaći glumac:/
Domaća glumica:/
Kralj smeha: Mija Aleksić
Sportist: Kasijus Klej
Vaš tip žene: Moja supruga
Kud ste sve putovali: Reći ću vam ako ste spremni da za ovaj upitnik date još jednu stranu u vašem listu
Najbolji prijatelj: Aleksandar Petrović, Opreznost, Smelost
PRIVATNI ŽIVOT
Stepen obrazovanja: Filozofski fakultet
Strani jezici: Francuski i Čehoslovački
Kola: ”Taunus 17 M”
Sport: Plivanje u moru
Igra: Ne smem da kažem
Dokolica: To prvi put čujem. Šta je to?
Odmor: Na moru
Ležete li kasno: Oko ponoći
Ustajete li rano: Oko7.30
Jeste li sujeverni: Jesam, ponekad
Kolekcije: Nagrade na filmskim festivalima
Karakter: To pitanje postavite mojim saradnicima i mojoj supruzi
Mane: Impulsivnost, Sujeta
Šta vas uzbuđuje: Zloba, laž, lenjost
Šta vas nervira: Mnogo štošta, najviše egocentričnost
Čega se plašite: Baba-Roge i lošeg filma
Jelo: Ćevapčići i burek
Piće: Voda, i to – hladna
Alkohol: Viski sa dosta leda
Voće: Samo da je sveže i dobro
Slatkiši: Dobar sladoled
KARIJERA
Filmovi:”Let nad močvarom”, “Petar Dobrović”, “Putevi”, “Rat ratu”, “Zapisnik”, “Sabori”, “Dvoje”, “Dani”, “Tri”, ‘Skuplači perja”
Nagrade: ”Zlatna arena” u Puli, Oktobarska nagrada, Sedmojulska nagrada, Prva glavna nagrada u Karlovim Varima, Nominacija za “Oskara”, Gran pri žirija i nagrada kritike u Kanu. (Ovo su samo važnije nagrade koje sam dobio za svoja filmska ostvarenja).
Mesečni prihod: Mnogo manji nego što pretpostavljate.
Najveća želja: Vezana je za moju porodicu.
Najveće zadovoljstvo u profesiji: Kad sam ja lično sasvim siguran da sam nešto dobro napravio.
Leave a Reply